Jovan Kolundžija

Violinista JOVAN KOLUNDŽIJA je rođen u Beogradu, gde je magistrirao na Muzičkoj akademiji u klasi profesora Petra Toškova, a usavršavao se kod čuvenog violiniste Henrika Šeringa. Iza sebe ima zavidnu svetsku karijeru i više od četiri hiljade održanih koncerata u zemlji i svetu.

Jovan Kolundžija je osnivač Centra lepih umetnosti u Beogradu, koji nosi naziv Guarnerius po Guarneriusovoj violini iz 1754. godine, na kojoj Jovan nastupa poslednjih dvadesetak godina. Naš umetnik pored svojih koncerata, deo svog vremena posvećuje promovisanju i daljem školovanju mladih talenata u svojoj umetničkoj zadužbini – Ustanovi Guarnerius, koja je postala najatraktivnija kamerna dvorana u našem gradu i u kojoj je, od njenog osnivanja 2001. godine, realizovano više od 850 umetničkih programa.

Odlukom Vlade Republike Srbije, Ustanova Guarnerius je 2013. godine dobila status Ustanove kulture od nacionalnog značaja.

 

Brojne nagrade i priznanja svedoče o visokim umetničkim dostignućima maestra Kolundžije, kako u zemlji, tako i u inostranstvu:

Specijalna Diploma na Međunarodnom takmičenju Vijenjavski u Poznanju 1967.

Prva nagrada na Takmičenju mladih jugoslovenskih violinista u Zagrebu 1969.

Diploma na Međunarodnom takmičenju Žak Tibo u Parizu 1969.

Specijalna Diploma na Međunarodnom takmičenju Karl Fleš u Londonu 1970.

Prva nagrada na Takmičenju Sabre Marokin u Meksiku 1971.

Druga nagrada na Međunarodnom takmičenju omladine u Beogradu 1971.

Prva Nagrada Saveza kompozitora Jugoslavije na Međunarodnom takmičenju muzičke omladine Jugoslavije  1971.

Oktobarska nagrada grada Beograda za najbolje stručne i naučne radove studenata 1971.

Međunarodna Nagrada na takmičenju Mađarske televizije u Budimpešti 1971.

Nagrada Ivo Tijardović u Zagrebu za brojne nastupe vrhunskog kvaliteta 1977.

Povelja Saveza muzičkih umetnika Jugoslavije Zlatna lira (najveća jugoslovenska umetnička nagrada), za najuspešnija umetnička ostvarenja između dva kongresa 1974.-1979.

Priznanja Udruženja muzičkih umetnika Srbije za najuspešnije koncerte u Beogradu 1977., 1978., 1979. i 1986. godine

Nagrada Orlando u Dubrovniku za najbolji koncert na Dubrovačkom letnjem festivalu 1982.

Oktobarska nagrada grada Beograda za najvrednije dostignuće u oblasti muzike 1988.

Gramata Patrijarha srpskog Gospodina Pavla 2004.

Godišnja nagrada Zlatni Beočug za trajni doprinos kulturi Beograda  2006.

Aprilska nagrada grada Beograda za muzičko i muzičko scensko stvaralaštvo 2007.

Plaketa Grada Sarajeva 2007.

Nagrada –Izvođač godine 2011- dodeljena od strane časopisa Muzika klasika

Nagrada –Menadžer godine u kulturi- dodeljena od strane Kluba privrednih novinara Srbije 2014.

Republičko priznanje „Kapetan Miša Anastasijević“ za afirmaciju muzičke kulture Srbije u svetu 2014.

Vukova nagrada za dugogodišnji doprinos razvoju kulture 2014.

 

VELIKI KONCERTNI PROJEKTIJovan Kolundžija photo 03

1994. godine maestro Kolundžija je kao solista sa Beogradskom filharmonijom i Gudačima Sv. Đorđa, izveo program DESET VELIČANSTVENIH koji se sastojao od deset violinskih koncerata za samo četiri dana. Kraj 2008. godine obeležio je maestralni koncertni poduhvat Jovana Kolundžije – projekat VOLITE LI BETOVENA u četiri uzastopne večeri doneo izvođenje integralnog opusa Betovenovih sonata za klavir i violinu, što je bio pravi kuriozitet, ne samo za Beograd, već i za svetsku muzičku scenu. Ovo je bio nesvakidašnji poduhvat koji se na koncertnim podijumima u svetu retko realizuje. Nastavljajući tradiciju decembarskih druženja sa beogradskom publikom, maestro Kolundžija je na koncertima BRAVISIMO MAESTRO MOCART! uz saradnju četiri pijanistkinje izveo 15 Mocartovih sonata, što je još jedan ambiciozan projekat, koji je obeležio koncertnu sezonu 2009/10. 2010. godine Jovan Kolundžija je koncertnim projektom U ČAST VELIKOM BRAMSU, zaokružio ideju izvođenja celokupnih opusa sonata velikih autora, s obzirom da je program predstavljen publici na Kolarcu, ali i širom zemlje, doneo kompletan opus sonata Johanesa Bramsa za violinu i klavir.

 

Turneje – više puta je nastupao u sledećim zemljama: Austrija, Belgija, Švedska, Kanada, Čile, Kolumbija, Kostarika, Češka, Slovačka, Finska, Francuska, Grčka, Mađarska, Portugal, Indija, Italija, Meksiko, Norveška, Peru, Južna Koreja, Poljska, Rumunija, Bugarska, Rusija, Ukrajina, Belorusija, Litvanija, Letonija, Estonija, Španija, Velika Britanija, Venecuela, SAD,  Nemačka, Kina, Tajland, Hrvatska, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Srbija…

 

Festivali - Salzburg, Berlin, Evijan, Praško proleće, Bratislavske muzičke svečanosti, Dubrovački letnji festival, Festival u Ljubljani, Festival Emilija Romanja u Italiji, Beogradski muzički festival, Ohridsko leto, Servantino u Meksiku, Malar u Švedskoj itd…

Kolundzija i SeringNastupao je sa uglednim umetnicima kao što su: Henrik Šering, Aldo Čikolini, Aleksis Vajsenberg, Lovro Matačić, Vaclav Smetaček, Oskar Danon, Aleksis Hauzer, Veronika Dudarova, Keniširo Kobajaši, Hans Peter Frank, Jevgenij Svetlanov, Karlo Ceki, Sikstin Erling, Pavle Dešpalj, Živojin Zdravković, Milan Horvat, Mladen Jagušt, Šeldon Morgenstern itd.

Nastupao je u najpoznatijim svetskim koncertnim dvoranama poput Karnegi Hola u Njujorku, koncertne dvorane Čajkovski u Moskvi, Gavo u Parizu, Sale filharmonije Žorž Enesku u Bukureštu, Santa Ćeilija u Rimu, Beas Artes u Meksiko Sitiju, Gevand Haus u Lajpcigu, koncertne dvorana Dvoržak, itd….

Nastupao je na specijalnim koncertima koji su bili u organizaciji UNESKO u Beogradu i Parizu i bio je član FIAM-a – UNESKO.

Snimio je veliki broj LP-a i CD-a, emitovanih na mnogim međunarodnim TV i radio stanicama, a samo u okviru snimljenih programa RTS-a, ima preko dvesta sati snimljenog materijala.

Održao je veliki broj humanitarnih koncerata.

 

 

O MAESTRU KOLUNDŽIJI SU REKLI…

» ….Jovan poseduje urođene kvalitete koji se ne mogu naučiti. Mislim na kvalitet zvuka, toplinu, humani prilaz muzici, osećaj za stil. On je srećna kombinacija srca i duha… Jovan Kolundžija je jedinstven dragulj medju mladim svetskim violinistima. On doseže najviše domene u umetničkom izvođenju…Pred njim je jedna izuzetna međunarodna karijera…« (Henryk Szeryng)

»…Divili smo se vašoj sigurnosti i vatrenosti vašeg izvodjenja, vašem majstorstvu i jedinstvenoj koncepciji .« (Yehudi Menuhin)

» Njegova buduća karijera obećava da postane spektakularna.« (Alexis Weissenberg)

 

 

IZBOR IZ KRITIKE…Jovan Kolundžija photo 04

 

» …Veliki izvođač koji je postigao kompletan trijumf…« (La Korunja, Španija)

 

»…talenat koji nastaje jednom u sto godina…« (Vjesnik, Zagreb)

 

»…njegov Brams je bio veličanstven…« (Pravda, Bratislava)

»…Kolundžijin talenat ujedinjuje striktnu muzikalnost sa virtuoznošću…« (Tagešpigel, Berlin)

»…neverovatna zrelost, neverovatna perfekcija i neverovatna intuicija…« (Smena, Bratislava)

»…virtuozni violinista…« (Arbajter Cajtung, Beč)

»…I konačno, jugoslovensko muzičko čudo, violinista Jovan Kolundžija, jedan od retkih…« (Vjesnik, Zagreb)

»…Nezaboravan…« (Politika ekspres, Beograd)

»…Kolundžija je violinista sjajnog elana i osećajnosti, sa zadivljujućom tehnikom i muzičkom linijom…« (El Universal, Meksiko Siti)

»…Kolundžija je svirao Tartinija sa uzbuđujućim osećajem…« (Njujork tajms)

»…Živ, elegantan i izuzetan, Jovan Kolundžija je osvojio parisku publiku u sali Gaveau prošle noći..« (Le Parizijen, Paris)

» genijalni ambasador jugoslovenske muzike…« (Sol de Mehiko, Meksiko Siti)

»…Nismo čuli Betovenovu duo sonatu izvedenu sa toliko poleta i razigranosti perfektno kontrolisanu dugo vremena…« (Stejtsmen, Nju Delhi)

» Njegovo izvođenje je bilo izvan svih okvira, i nema sumnje da je taj mladi tridesetčetvorogodišnji jugoslovenski violinista predodređen za spektakularnu karijeru u godinama koje dolaze.« (Njuz & kurijer, Čarlston, SAD)

»…Učinio je da se svi osjete, makar za izvjesno vreme dok još odjekuju umilni jecaji violine, na maleni korak bliže Bogu ili Vječnosti, što je u biti posve isto. I Umjetnosti, da, s velikim »u«. Umjetnosti koju je Kolundžija neštedimice prosipao i njome darivao mnogobrojnu publiku dupkom pune subotičke Katedrale svete Tereze Avilske. Slavni je glazbenik najzad, čak četiri puta izlazio da se pokloni pred, s razlogom, oduševljenu subotičku publiku. Četvrti puta je na scenu, pred oltar, ponio i violinu. I po tko zna koji puta u ovoj preljepoj i vreloj noći ranog kolovoza, anđeli su se sneno nasmiješili… « (R. G. Tili, Dnevni list Danas, 2003.)

» Neobično visoko-romantični stil interpretacije i lep izgled Slavenskog Roberta Redforda upotpunili su sliku savršenog umetnika. Kolundžija nas je vratio u »zlatno doba« stila romantičnog načina interpretacije«  (Ričmond Tajms – Dispeč)

»…Izuzetna biografija ove večeri imala je potvrdu u onome što je maestrov profesor, veliki violinista Henrik Šering nazvao „srećnom kombinacijom srca i duha“… Odnos prema muzici je bio prisan, ali ozbiljan, virtuozan ali sadržajan, postavio je visoke standarde tzv. lakše muzike ne dospevajući do plačne sentimentalnosti i kiča, kako se to često sluša na koncertnim podijumima… » (Branka Radović, Politika, 2008)

» Njegova umetnost izvođaštva na violini predstavlja svojevrsnu misiju u našoj sredini, njegova harizmatska ličnost dovela je u koncertne sale mnoge slojeve publike i obožavalaca, a mnoge mlade privolela upravo ovom instrumentu. Otuda njegova umetnost predstavlja više od samog sviranja, izođaštva, više od jednog koncerta i jednog nastupa- predstavlja umetničku misiju… « (deo obrazloženja iz odluke komisije koja je maestru Kolundžiji dodelila Aprilsku nagradu grada Beograda za 2007. godinu)

» …Kolundžija je uzdržano, kako dolikuje i Betovenovoj muzici, a i njemu samom govorio jezikom i ljupkosti i elegancije, ali i intenzivne dramatike i uzvišene patetike „Vajao“ je sonatne oblike, ronda, varijacije, trodelne pesme, kontraste lapidarnih motiva i marševskih ritmova, pocrtavao sforcata, prepuštao se kanonskim imitacijama, i bezbrižnoj vedrini stavova. U četiri večeri Betovena i Kolundžije čuli smo stotine motiva, jednih lepših od drugih, kako izviru, prepliću se, poigravaju sa klavirom u prividnoj jednostavnosti i čistoti izraza – što je i najteže dostići… Svet Betovenovih violinskih sonata pravi je muzički mikrokosmos i u njega mogu da urone samo oni izuzetni umetnici, zreli, sadržajni, misaoni, osećajni. A upravo takav je i Jovan Kolundžija, violinist klasične jasnoće, a romantičarske emotivnosti, koji je tokom ovih večeri predstavio čitav unutrašnji svet „genija iz Bona“, od mladalački poletnih nadahnutih stranica do nota duboke filozofske narativnosti…Mnogo su propustili svi koji nisu posetili ove koncerte…« (Gordana Krajačić, Borba, 2008)

Izvođački podvig (Branka Radović, Politika 26. 12. 2008.)

»Tokom četiri koncertne večeri u Kolarčevoj sali, Jovan Kolundžija je izveo svih deset Betovenovih violinskih sonata, uz klavirsku saradnju pijanistkinja Natalije Mladenović i Nade Kolundžije.

U mnogo većim muzičkim sredinama, u Evropi i svetu, među mlađim i starijim violinistima, veoma retka je privilegija da publika prisustvuje višednevnim naporima u izvođenju celokupnih opusa najvećih stvaralaca. Poslednjih godina kao da se Betovenova muzika potisnula sa koncertnih programa jer mnogo zahteva, mnogo i pruža, ali publika očekuje samo vrhunske interpretacije. Umesto Betovenove muzike, često slušamo virtuozni potpuri repertoar čiji je jedini cilj da prikaže kako sve to brzo, bleštavo i pseudoumetnički može da se „zbriše”…

Jovan Kolundžija je međutim, umetnik sasvim drugog profila. Za 40 godina svoga izvođaštva, nije nikada forsirao svoju ličnost niti se služio pomagalima – žutom štampom ili lažnim vrednostima novoga doba. Nije postao profanisana medijska ličnost. Kolundžija je uporno radio, vežbao, a za ovaj decembarski maraton moralo se, sigurni smo u to, svirati i po osam i više sati dnevno – i to u dugom periodu. Želeći da učini ono što za svakog najvećeg umetnika predstavlja vrhunac karijere, načinio je podvig, a njegov izazov publika je oduševljeno prihvatila, toliko oduševljeno da nije mogla da sačeka krajeve sonata, već je aplaudirala između stavova, što odavno nismo čuli u Kolarčevoj sali.

Ne kritikujemo preterano pojavu, ako su to, kako nam se učinilo, nove generacije mlade publike koju je Jovan Kolundžija doveo, možda prvi put na koncert ozbiljne muzike. Neophodna edukacija doprinela bi njihovom potpunom integrisanju u ono što zovemo Kolundžijinom „misijom”. Ta misija počela je davno, ali je prvi izazov imala i ostvarila izvođenjem deset velikih violinskih koncerata u četiri večeri 1994. godine.

Vrhunska umetnost na vrhunskom, predivnom instrumentu plemenite izrade i divnog, mekanog zvuka, vajala je Betovenove manje i više poznate sonate, od opusa 12, preko 23, 30, 96, završavajući sa najpoznatijim i najčešće izvođenim, Prolećnom sonatom u Ef-duru op. 24 i Krojcerovom u A-duru op. 47.

Nenametljivom stavu, ozbiljnosti i dubokoj posvećenosti soliste, u potpunosti su odgovorile dve pijanistkinje koje su podelile težinu i radost izvođenja Betovenove muzike, ne zaboravljajući da su poznate violinske sonate, u stvari, sonate za klavir i violinu. Ubedljivi pijanizam Natalije Mladenović i nežnost i rafinman klavirskog zvuka Nade Kolundžije, obezbeđivali su više od potpore – umetnički dijalog, dopunu, produžetak emocija kojih je bilo veoma mnogo, posebno u laganim stavovima.

Jovan Kolundžija je sa koncentracijom, unutrašnjim mirom, veoma odmereno, potpuno usaglašeno, logično u formi i izrazu, ne tražeći ništa sem spokoja i uživanja, podsetio na starinske vrednosti muzike i na ona tumačenja Betovena koja nisu utemeljena u tehničkoj perfekciji, ali nisu manje vredna niti ubedljiva, dosežući do interpretacije nošene sopstvenom harizmom. «

Festival zvani Kolundžija (Dnevni list Politika, 24.12.2009)

„Njegov odnos prema interpretaciji podrazumeva poniranje u stilski karakter vremena u kome je delo nastalo, bez osavremenjivanja, bez preteranosti bilo koje vrste. Usredsređeno, muzikalno, u nekadašnjim tempima koja ne poznaju preterivanja u brzini. Ostvarujući karaktere koji su smireni i koncentrisani samo na muziku. Jovan Kolundžija vaja kontraste medju stavovima, unoseći u njih ležernost Mocartove epohe koja se na autentičan način razotkriva pred slušaocima… Publika koju je ovaj majstor na violini izgradio u periodu od više od 40 godina umetničke delatnosti zaslužuje poseban osvrt, jer medju njom ima mnogo mladih, veliki broj ljubitelja muzike, posebno violinu, i posebno baš Kolundžiju.“ (Branka Radović)

Duet za violinu i klavir (Dnevni list Politika, 14.12.2009)

„Tri sonate i jedna varijacija Volfganga Amadeusa Mocarta ostavile su publiku bez reči i dlanova pocrvenelih od aplauza. Utisak koji su ostavili na ljubitelje klasične muzike samo je potvrdio kritike znalaca. Za Kolundžiju kažu da poseduje kvalitete koji se ne mogu naučiti, da je dragulj među svetskim violinistima, siguran i vatren u izvođenju i jedan od neprevaziđenih u majstorstvu.“ (M. S.)

Gospar na podijumu (Dnevni list Politika, 12.12.2009)

„Ono što je ovog virtuoza uvek izdvajalo, to je bilo stvaranje institucije Kolundžija po strani od dnevne politike. Njegova slava je slava jednog sviranja i trajanja umetnosti. On svira na izuzetno plemenitoj violini Petrus Gvarnerijus iz 1754. godine iz Venecije, ali koliko god bile mekoća zvuka i nijanse koje se postižu prefinjene, nijedan instrument ne bi propevao bez majstorskih ruku.“ (Branka Radović)

„U događaje godine nezaobilazno ulazi još jedan naš muzički velikan: Jovan Kolundžija – fenomenalno izvođenje 15 Mocartovih sonata – „Bravisimo Maestro Mocart“! dodali bismo „Bravisimo, maestro Kolundžija!“ (Vinko Šale, Večernje novosti, 2010)

„Najbolje izvođenje Baha koje sam ikada čuo!“ (Antonio Vilardi, kompozitor, pijanista i direktor pozorišta Sent Mišel u Briselu, 2011)

„Od trenutka kada se pojavio na muzičkoj sceni, maestro Jovan Kolundžija očarao je publiku, kolege i kritičare jedinstvenom muzikalnošću, otmenom gospodstvenošću i neponovljivim šarmom. Za divljenje je podatak da je ostvario preko četiri hiljade koncerata, da je integralno interpretirao sonate Betovena i Bramsa, da je 2001. osnovao Centar lepih umetnosti Gvarnerijus, da je uvek davao podršku mladim umetnicima. Na poslednjem koncertu u Kolarčevoj zadužbini, nastupivši sa gudačima Svetog Đorđa, koji ove godine proslavljaju dvadesetogodišnji jubilej, on je upravo to dokazao: svirajući popularna dela Krajslera, Sen-Sansa, Sarasatea (a njih je najteže interpretirati, poznata su, deluju lako – a veoma su zahtevna) on je, prevazilazeći želju da pokaže virtuoznost iz numere u numeru, u dinamičkoj i emotivnoj iznijansiranosti i odličnoj komunikaciji sa orkestrom – nežno ispevavao i oduhovljavao muzičke fraze.“ (Gordana Krajačić, Književne novine, 2012)

„…Slušali smo Jovana Kolundžiju, velikog maestra iz Srbije koji poseduje sve nagrade koje se mogu osvojiti.. Zvuk koji maestro stvara na svom Gvarneriju je divan, sladak, krotak…U rukama velikog majstora Kolundžije, Gvarneri „napada“ kompozicije, a izvršenje je –majstorsko! …Kolundžija pokazuje virtuoznost na najvišem nivou: brzina i složenost, čist i jasan zvuk…Dugo nismo prisustvovali događaju koji je toliko uzburkao publiku.“ (Manuela Kortezi, Festival Emilija Romanja, Italija 2013)

„Jovan Kolundžija – umetnik za sva vremena! Mada držeći violinu izgleda kao da je rođen s njom on bi bio, čini mi se, umetnik i da svira u češalj – „jedinstveni dragulj“ kako ga je osetio Henrik Šering, diveći se njegovoj toplini zvuka i osećaju za stil. Šta god da svira – daje interpretaciji lični pečat! (Gordana Krajačić, Književne novine 2013)

„Kolundžija je smiren, gospodstven, posvećen violini. Skoro da ga definiše Bahova Čakona u de molu iz Partite br. 2 koju on, sam sa svojom violinom, upravo svira u nekom sopstvenom maniru, između intelektualnog i emotivnog, promišljenog i izražajnog – drugačije od svih violinista sveta.“ (Politika, 2013)