Nada Kolundžija – kritike

Dnevni list DANAS, 20. februar 2016.
Piše: Zorica Kojić

Svečano otvaranje Međunarodne Tribine kompozitora: Kaleidoskop (za decu i odrasle) Nade Kolundžije, Prerađivačka industrija muzičkog materijala, Narodno pozorište – scena „Raša Plaović“

Električni kosmos

Koncert otvaranja pripao je tako s potpunim pravom neiscrpnoj čudesnosti Nade Kolundžije, koja svojim klavirom i svim drugim instrumentima kojima se ove večeri služi, svojom imaginacijom iz bar nekoliko vekova dalje u budućnost i svojim sa posebnom pažnjom odabranim prijateljima na pozornici (Prerađivačka industrija muzičkog materijala: Nada Kolundžija, Miloš Veljković, Katarina Nina Antanasković, Jovana Đorđević, Darja Damjanović, Vladimir Dinić + Skot Filding /SAD/ režija, Milan Rore Popović video radovi, Bojan Barić animacija i elektronika, Miloš Milić pantomima, Dragana Udovičić kamera na sceni), preobraćuje našu sumornu jesenju zbilju u nadnaravnu muzičku kutiju jednog električnog kosmosa, kome nema ni kraja niti ravna u osluškivanju i reagovanju na ono natčulno, te samim tim senzibilizovanju svačijeg sluha za one neotkrivene čari koje se razležu u našoj glavi i našem telu kao instrumentu bez premca.

I zaista, konačni utisak o ovoj ‘neovdašnjoj večeri’ zvuka, kroz koju nas vodi jedna intuicija vrhunskog ranga, jedan nagon za samoodržanjem onog najplemenitijeg i istovremeno najkrhkijeg u našim čulima, najiskrenijeg takođe, jeste da smo učestvovali, gledali, slušali, upijali, ma bili potpuno natopljeni melemima samootkrivanja svih naših svojstava percepcije.

Uvedeni u ovu halucinogenu muzičku predstavu pantomimom, prepustili smo se tim beskrajnim vrtuljcima vibracija, tom hipnotičkom mnoštvu valjkova, zupčanika, treperenju, zujanju, podrhtavanju, čudnovatom kapanju, žuborenju, staklastim ubodima zvuka, te jednoj dirljivoj smeni slika izvođača i njihovih neverovatnih mašina-radilica na sceni, sasvim nalik nenadmašnim platnima holandskih majstora. Pred nama su iskrsavali bujni i kontemplativni prizori niza izuzetnih autora (Katarina Miljković, Miloš Raičković, Tobi Tvajning, Luj Andrisen, Džon Kejdž, Janis Kiriakides, Bojan Barić, Ričard Baret, Ivan Elezović, Miroslav Savić, Irena Popović), a medijumi da se prenesu te jedinstvene slike, nalik zrcaljenju dijamantskih caklećih hridina jednog nedoglednog okeana-kontinenta, bili su klavir, klavir igračka, muzičke kutije, elektronika, ljudski glasovi, drveni konjić, čak jedna lutka koja ispušta svoje nezemaljske zvižduke, uspostavljajući sa nama vezu kao predstavnik kakve udaljene planete! Cvetni časovnici zvuka i slika poput pulsirajućih zvezda džinovskih kaleidoskopa, cela jedna raritetna vasiona, tobože visoko iznad nas, a u stvari u nama, uspavanke za bebe-zvezde, cvrčanje i pucketanje i stenjanje planetarijuma  od svetlosnih kvantova, čitav jedan gotovo pa bitefovski protok mikro-čudesa muzike, kojoj ne može da naudi ni zvonjava telefona iz publike, jer ona sve usisava u sebe i pretvara u divotno delo zvuka i koliko još toga… Kakav samo senzualni poduhvat misli i srca!

 

Emisija Ars Sonora, 25.V 2015.
Tekst: Srđan Teparić

Meðunarodni festival nove muzike RING RING
19 maj, Zadužbina Ilije M. Kolarca
„AUTOPORTRET“ Philip Glass – 20 etida za klavir
Nada Kolundžija, Branka Parlić i Nataša Penezić

…Upravo u jednostavnosti se ogleda i duboki filozofski smisao ovih dela, koji najveću težinu dobija u poslednjoj, dvadesetoj etidi koju je maestralno izvela Nada Kolundžija. Nada Kolundžija je publici poznata kao jedan od najboljih poznavalaca i interpretatora klavirske muzike 20. i 21. veka. Klavirski zvuk ove umetnice prepun je sadržaja najrazličitije vrste, te su i najsloženije Glasove teksture dobile sasvim posebno zvučanje u okviru kojeg su se nazirale najrazličitije boje i zvonke alikvote.

 

Dnevni list DANAS, 23.februar 2015.
Autor: Zorica Kojić

O uzvišenosti i budućnosti

Self-Portrait (Filip Glas -20 Etida za klavir): Nada Kolundžija, Branka Parlić, Nataša Penezić (klavir), Velika dvorana Kolarčeve zadužbine

Dvadeset Etida za klavir Filipa Glasa doživelo je svoju integralnu beogradsku premijeru, ubrzo nakon što su se u tom kompletnom izdanju začule uopšte u svetu i Evropi. Koncertom naše tri pijanistkinje, posve različitih senzibiliteta, ali bez bez sumnje predano posvećenih negovanju i promovisanju savremenog klavirskog izraza – Nade Kolundžije, Branke Parlić, Nataše Penezić – Međunarodni festival nove muzike Ring Ring proglasio je sebe otvorenim jubilarni dvadeseti put, predajući svojoj više nego punoletnoj publici tako jednu amajliju u posed, jedan zalog najmodernijeg zvuka, ali onog sa toliko otmenom, ‘cool’ patinom, da se teško moglo pronaći izuzetnije podudaranje u brojkama između Festivala i repertoara, a da sadržaj bude toliko silovit i u isti mah oplemenjujući.

Smenjujući se na podijumu Velike dvorane Kolarčeve zadužbine u jednom nadnaravnom mimohodu sopstvenih zvučnih bića – Kolundžija, Parlić i Penezić toliko su od sebe pružile u ovom nestvarnom muzičkom obredu, toliko prisno prožele sebe Glasovom jedinstvenom atmosferom, da su njihova tela upravo blistala treperavim raskošima ove muzike koja jednostavno izvire pre iz ličnosti nego iz instrumenta, kao iz kakvog živućeg vrela, bukteći i žuboreći na način toliko jedan drugom naizgled nalik, a toliko različit poput prolaznih savršenstava kaleidoskopa. Nada Kolundžija otvara ovaj ritual-misiju, uronivši namah u onaj Glasov svevremenski, svevideći temperament. Ta topotavost što se sliva kakvim toboganima sa nedoglednih visina, stalno iznova se susrećući sa svojim decentnim oduševljenjem, te ruke pune elegičnog izričaja dok dodaju krik bluesa sadašnjice, razvijajući se u moćni ep, pravo jedno biblijsko prikazanje oblika u super-gradu, koji tako počinje da progovara glasovima muzike – ostavljaju vas bez daha. ..Zaista potresno i ushićujuće iskustvo.

 

Časopis Novi magazine
Tekst: Ana Kotevska

Beograd, 1. novembar 2015.
MIKSER HOUSE Otvaranje festivala BUNT – 40 GODINA SA CRNIM I BELIM DIRKAMA Nada Kolundžija, klavir

TELO VAŠIH, A MUZIKA NAŠIH SNOVA

Ova jedinstvena beogradska pijanistkinja je na otvaranju BUNT-a programom Udah / Izdah diskretno i nepretenciozno obeležila svojih 40 godina sa crnim i belim dirkama, podelivši sa publikom deo svog istoimenog antologijskog istraživačkog projekta u pripremi : “čitanje” istorije moderne, alternativne, avangardne, minimalističke i post-minimalističke savremene klavirske muzike nastajale poslednjih sto godina. Zahvaljujući Nadinoj radoznalosti kao životnom kredu i poverenju u sopstvenu umetničku stazu kojom se ovde može ići pod uslovom da se ne obazire na “decenijama potvrdjivan ukus beogradske publike za umereni moderni izraz” ( “uputstvo” ovih dana, u slučaju Doma kulture u Požegi, otvoreno preformulisano u “potrebu za narodnjačkom kulturom” ), imali smo tokom devedesetih mogućnost izbora, kontakta sa aktualnim muzičkim tokovima i njihovim protagonistima koji su dolazili u hermetički zatvoren Beograd. U intelektualno podsticajnom ali akustički ograničavajućem prostoru Miksera, Nada je uz strpljivo početno prilagodjavanje umornom instrumentu, sa sebi svojstvenom neodoljivom kombinacijom uživljavanja i distance, predstavila dramaturški interaktivan program u kome su poznatija i sasvim neznana dela izvrsno komunicirala , otvarajući nova značenja. U okviru njenog magičnog instrumentalnog teatra defilovale su kompozicije zavodljivih plesnih ritmova ( Tango Vilijema Dakvorta i Skota Pendera, Waltz Antona Batagova ), zvučno i vizuelno duhovite i dirljive igrarije na temu muzičke kutije i dečjeg klavira (Drugi koral Luisa Andrisena, Nadjino kolo za klavir igračku Miloša Raičkovića…) kao i dela angažovanih poruka i inovativnih rukopisa; poput Tela vašeg sna Holandjanina Jakoba Ter Feldhousa ili kompozicije-manifesta Bog je ubica za klavir i traku Galena Brauna, post-minimaliste koji amalgamiše elemente popularne američke tradicionalne muzike, rok muziku i nasnimljene fragmente govora. Sudeći po nedvosmisleno inspirativnim i aktivnim reakcijama publike, četiri Nadine decenije istraživanja nepoznatih predela klavirske muzike ostavile su konkretnije otiske u muzičkom životu od udaha i izdaha .

 

Dnevni list Danas, 10. 10. 2014
Piše: Zorica Kojić

Koncert Nada Kolundžija (klavir) u Svečanoj sali Skupštine grada Beograda

ZVUCI VAŠIH SNOVA

Humanitarni koncert pod nazivom „Nada za BELhospice“ u Svečanoj sali Skupštine grada Beograda, zapravo upečatljiv izbor kompozicija iz sopstvenog projekta „Moja mala koncertna antologija“, koji je za ovu plemenitu priliku sačinila pijanistkinja Nada Kolundžija, pretvorio se u prvoklasni umetnički užitak u kojem se moglo pronaći isceljenje dakako, ali i izazov, uteha, oduševljenje, razuzdavanje mašte, sopstveno svetilište, interstelarni zvučni tobogan i još koliko samo toga. Dela Gurdžijeva, Batagova,Tvajninga, Jakoba TV-a, Perta, Galena H. Brauna i Skota Pendera, zazvučala su u ovom prostoru sa svom delikatnošću bez sumnje, ali su i raskrilila vrata percepcije do kraja za sve one hrabre u srcu da dotaknu zvuke svojih snova.

Uvodne kompozicije Georgija Ivanoviča Gurdžijeva tako su vas momentalno privezale za jedan zvuk zagledan u samog sebe, potekao kao iz nekakve produbljene svetlosti na putu ka središtu Zemlje, sa onim svojim čulnim tonskim vodopadimauzbrdo,tim kricima prema unutra. Batagovljev „e-moll“ iz muzike za film „Udah – Izdah“ otmeno je zato kaleidoskopsko veselje boja i oblika,što priprema maestralnu blues ekspertizu sa sve zvonjavom klavira igračke u „Satie Blues“ Tobija Tvajninga, u kojem veliki i mali klavir idu fantazmagorijom zvukova naporedo poput pravih živih bića, odistinski oživljenih predmeta-stvorenja, što bi imse i sam Sati od srca obradovao. No, tu je već trenutak za istinski vrhunac koncerta, delo „Body of Your Dreams“ za klavir i boombox holandskog kompozitora Jakoba ter Velthousa , u kojem genijalno udruživanje ponovljenih isečaka izvesne američke televizijske reklame i klavira koji podražava boje ljudskih glasova, osobenosti izgovora i ritmova u njoj, a od nekog momenta kao da i sam počinje da upravlja reklamom (za vrstu pojasa koji proizvodi 3 000 mišičnih kontrakcija u samo deset minuta!) – pretvara delo u čistu rock operu na naše oči!

Arvo Pert u nastavku („Varijacije za ozdravljenje Arinuške“, „Za Ana Mariju“) polagano ljeska svojim oblucima zvuka, poput zrnaca kakvih crnih sunaca, osećate se potpuno kao da slušate jednog novog Baha iz savremenosti, iz svevremenosti upravo, u kojoj su čuda u koja bipoverovao i neki naš daleki predak zapravo i dalje moguća. A onda fantastični Galen H. Braun i „God is a Killer“ za klavir i traku, gde je klavir poput apokaliptične grmljavine, na kresti čijeg okeana dovikuje pomaman glas pentakostalnog propovednika, prave pop zvezde u ovom tretmanu, čija izražajnost dotiče onu Skrimin Džej Hokinsa na vrhuncu.

Batagovljev „Valcer“, mnogo pomirljivije zvučne poruke, ali koja se svejednotakođe na svoj način otima od realnosti, ljupki je predah do završnog Skota Pendera (TANGO: Ms. Jackson Dances for the People), u kome će uvrnuti razmeštaj naglasaka u jednom senzualnomubrzanju iz svemira, biti smenjen klavirskom kontemplacijom sa zvucima za koje više ne razaznajete sa kojeg imaginarnog dela klavijature uopšte dolaze, da se ponovo sve vrati natrag u pravi „roller coaster“ utisaka i emocija. Takva je čarobnica Nada Kolundžija, da sa njenih koncerata obavezno izlazite potpuno rekonstruisanog sluha i duha. Živela!

 

Radio Beograd II, emisija Vreme muzike, 9. septembar 2014.
Voditelj: Zorice Premate

Ciklus koncerata Moja mala koncertna antologija muzike za klavir, Artget Galerija, Beograd

Naša pijanistkinja Nada Kolundžija, koja je ovoga leta obeležila beogradsku koncertnu sezonu nizom od tri koncerta koje je tematski osmislila i izvela pod nazivom „Moja mala koncertna antologija muzike za klavir“. Bili su to i najbolji i najzanimljiviji koncerti beogradskog muzičkog leta.

 

DNEVNIK Novi Sad, oktobar 2011.
Tekst: Marija Adamov

43. BEMUS

Praizvedbe i intrigantna ostvarenja baštine

Ne računajući nekoliko solističkih klavirskih, zatim horskih i vokalno instrumentalnih kompozicija, te premijeru opere „Mileva“ Aleksandre Vrebalov, radi se uglavnom o koncertantnim ostvarenjima violinske i klavirske literature. Preovlađujući broj upravo ovih poslednjih, naveo nas je i da se s posebnim akcentom osvrnemo na visoka interpretativna dostignuća sjajnih umetničkih ličnosti koje su doprinele izuzetnoj recepciji baš ovih kompozicija.

Prvo takvo delo, „Tirol“, koncert za klavir i gudače Filipa Glasa iz 2000. godine, čuli smo na nastupu Omladinskog festivalskog orkestra okupljenog u Kreativnoj majstorskoj radionici Jovana Kolundžije koji se pripremao s našim čuvenim violinistom, ali i pod umetničkim rukovodstvom hrvatskog dirigenta i kompozitora Mladena Tarbuka. Solističku partiju u ovom, inače najostvarenijem izvođenju večeri, tumačila je Nada Kolundžija, naš najznačajniji promoter savremene klavirske i kamerne muzike, koja je s mladim gudačima iz muzičkih škola Srbije predvođenih odličnim sedamnaestogodišnjim koncertmajstorom LJubomirom Trujanovićem ostvarila perfektnu komunikaciju, podstičući ih najpre u ritmički pregnantnom, i oktavnim usponima i arpeđima snažno gradiranom prvom, ali i u „dirljivom“, melodijski raspevanom i takođe dinamički „talasavom“ laganom stavu. Karakteristični „minimalistički“ stil, odnosno repetitivna kompoziciona tehnika, ovde takođe ispoljena brojnim ponavljanjem istih i sličnih melodijskih struktura, čije se ekspresivno dejstvo pojačava snažnim „opetovanjem“ i akcentovanjem osnovnog modela, i bogato nijansiranim, angažovano izvajanim gudačkim linijama, kulminirao je u temperamentno i s uživanjem izvedenom, ritmički skokovitom, bogato akordiziranom, živom, pravom džezerski „zaigranom“ i energično akcentovanom finalu.

 

Međunarodni časopis za muziku NOVI ZVUK br. 37
Tekst: Ivana Miladinović Prica

BITEF teatar – Beograd
Otvaranje 19. Tribine kompozitora
Višemedijski projekat Muzički cirkus Džona Kejdža “ Kuća puna muzike“

…Tako su već na svečanom otvaranju u Bitef teatru slušaoci imali priliku da aktivno i svim čulima prate multimedijalni projekat Muzički cirkus Džona Kejdža – Kuća puna muzike koji je osmislila pijanistkinje Nada Kolundžija. Podstičući nas da gledamo sluhom i da slušamo vidom, ova umetnica je, u saradnji sa rediteljem Skotom Fildingom (Scott Fielding), na uzbudljiv način realizovala Kejdžove ključne poetičke koncepte eksperimenta i muzičkog cirkusa , izvodeći zajedno sa ostalim umetnicima na sceni (sopranom Katarinom Jovanović, trombonistom Aleksandrom Benčićem, članovima ansambla Prerađivačka industrija muzičkog materijala), brojne radove ovog američkoj umetnika – od onih ranih za udaraljke i preparirani klavir, do poznih, u kojima se, na primer, osluškuje brujanje vode u školjkama – dok je glumac Svetozar Cvetković govorio odlomke iz autorovih spisa. U toku ovog eksperimentalnog teatarskog komada različiti događaji i akcije (muzika, video, govor) odvijali su se na sceni simultano i nezavisno jedni od drugih – između ostalog, izvedena su i elektroakustička ostvarenja Katarine Miljković (Gliding) i Miše Savića (EuroCage) inspirisane Kejdžovom muzikom – tako da nije uvek bilo lako percipirati sve segmente ovo kompleksne nenarativne strukture. Zapravo, ukidajući centralni fokus (perspektivu), autori projekta su otvorili prostor za aktivno učešće publike i višestruka iskustva, i time dosegli suštinu Kejdžovog eksperimentalnog čina…

 

Dnevni list BLIC, 24.12.2010. Beograd

BITEF teatar – Beograd- Otvaranje 19. Tribine kompozitora
Višemedijski projekat Muzički cirkus Džona Kejdža “ Kuća puna muzike“

… Kao posebno atraktivan muzički događaj izdvaja se premijerno izvođenje višemedijskog projekta Kejdžov muzicki cirkus – „Kuca puna muzike“ na 19. Medunarodnoj tribini kompozitora na kojoj je izvedeno i 5 novih dela na temu „Muzika i pozorište“.

 

Emisija KULTURNI KRUGOVI – Radio-Bgd II, 22.novembar 2010
Tekst: Zorica Premate
BITEF teatar – Beograd, Otvaranje 19. Tribine kompozitora

Višemedijski projekat Muzički cirkus Džona Kejdža “ Kuća puna muzike“Tematski prilog „Ars sonora“,

… idejni tvorac, spiritus movens i član izvođačkog ansambla, pijanistkinja Nada Kolundžija, osmislila je neodoljivo šarmantno i produhovljeno koncertno zbivanje pod nazivom „Muzički cirkus Džona Kejdža – Kuća puna muzike“. To je i zaista bila kuća puna muzike jer je režiser, gost iz Sjedinjenih Država, Skot Filding, od pozornice načinio satijevsko-dalijevsku sobu, domaći prostor sa naslonjačom, lampom, vatrom u mangalu, stolom punim posuđa i udaraljki, hranom i pićem, klavirom, nekoliko tranzistora, i orgomnim ekranom za video-projekcije. Odmah je bilo jasno da ovo nisu bile vežbe iz mešanih medija, već umetnička prezentacija autorskog tima gde su svi učesnici delovali usklađeno i uigrano, i sami obodreni i zadovoljni svojim kreativnim učinkom. Svakako najbolje veče ovogodišnje Tribine u potpunosti su proželi i koncert i pozorište, prelamajući taj miks kroz lik i delo velikog muzičkog buntovnika i filozofa Džona Kejdža. U celu stvar umešali su se i naši kompozitori Katarina Miljković, svojim ostvarenjem „Gliding“ za traku i Miroslav Miša Savić delom „Euro-Cage“. Obe kompozicije bile su, u duhu cele ove neverovatno inspirativne večeri, prožete i prožimale su se sa Kejdžovom muzikom koja se, takođe, naslojavala sama na sebe. Kompozicije iz raznih razdoblja Kejdžovog stvaralaštva, dela različitih estetskih stavova i raznih izvođačkih sastava, izvodila su se i sukcesivno i simultano, preklapajući se međusobno. Pratio ih je živi snimak na video-bimu, snimak „iz ruke“ kamermana koji se kretao po ovoj neobičnoj „muzičkoj kući“ i emitovao video-sadržaj bez vremenske distance, kao TV prenos. Tako smo, uz zbivanja „uživo“ mogli to isto, sagledano partikularnim okom kamere, da posmatramo i u digitalnoj verziji, kao hiperrealističku verziju same stvarnosti koja nadrasta samu sebe pod našim dvostrukim pogledom, onim vlastitih očiju i okom kamere. To je i zvučanju davalo dodatnu oneobičavajuću dimenziju višestruke sadašnjosti, pogotovo što je dizajn ukupnog zvuka koncerta podrazumevao nivoe bez pojačanja, kao na klasičnom koncertu, potom veštački pojačanog zvuka, kao i amplifikovanih zvukova sa digitalnog zapisa. Da bi neprozirnost fantastike „kuće zvukova“ bila još veća, tu je uvek bila i čisto muzička igra sa zvukom i njegovim poreklom: šta je proizvelo konkretan zvučni podatak – klasičan instrument, preparirani instrument, neki običan kućni predmet, sam ambijent koji zvuči svojim fizičkim postojanjem, ili digitalna tehnologija?

Veliki mag običnih stvari koje je pretvarao u neobičnu muziku, Džon Kejdž je takođe dobio vlastitu impersonalizaciju, glumca Svetozara Cvetkovića, koji je u ovu vedru, opuštenu i smirenu atmosferu uneo teatarski čin par-excellance – jedan pravi pozorišni lik. Tako je spoj koncerta i pozorišta postao zaista nešto više od obe ove forme, zapravo priča sa elementima spektakla, ali bez spektakularnosti, priča o velikoj ikoni muzike 20.veka, Džonu Kajdžu i njegovoj umetnosti. Bio je to i hommage, i njegova stvaralačka interpretacija i nadgradnja kao delo o delu. Vođena sluhom i instinktom režisera Skota Fildinga i nenadmašne Nade Kolundžije, u „kući punoj muzike“ smenjivala su se i naslojavala razna Kejdžova ostvarenja iz svih perioda njegovog stvaralaštva: odlomak svite za klavir-igračku, i to još u toku govora kojim je Milan Mihajlović otvorio festival, a potom i odlomak iz ostvarenja „Living Room music“, pa „Totem Ancestor“uz „Story“ za volkani kvartet, uz koji je puštena i traka sa kompozicijom „Gliding“ Katarine Miljkovi?, pa „Our Spring Will Come“, potom 4 minuta i 33 sekunde tišine, pa „Nauh apon naht“ u kojoj je pevala Katarina Jovanović, pa III stav iz dela „Amores“ za udaraljke, pa zvuk flaša, šerpi i kravljeg zvona u „Double Music“, pa ozvučene školjke i pucketanje vatre u „Inlets“, pa pevani „Flower“, onda „Radio Music“ za šest tranzistora, pa „Rioandži“, ili japanski vrtovi za trombon-solo, da bi se veče privelo kraju ostvarenjem „In a Landscape“ za preparirani klavir uz koji je paralelno išla i kompozicija „EuroCage“ Miše Savića. Tako se ostvario i Kejdžov stav o uticaju slučaja i nekontrolisanih uslova prilikom smišljanja, izvođenja i slušanja muzike. Osim pijanistkinje Nade Kolundžije, soprana Katarine Jovanović i glumca Svetozara Cvetkovića, izvođači su bili i izvrsni članovi grupe „Prerađivačka industrija muzičkog materijala“, kao i mnogobrojni saradnici na izradi i emitovanju video, filmskog i slajd-materijala, kao i majstori zvuka i svetla kojima je vešto i inspirisano upravljao režiser Skot Filding, pravi junak ovog naobičnog teatarskog koncerta, koji čak nema ni biografiju u porogramskoj knjižici festivala.

 

Dnevni list DANAS, 22.11.2010. Beograd
Tekst: Zorica Kojić
Muzički cirkus Džona Kejdža – Kuća puna muzike (projekat Nade Kolundžije, Skota Fildinga i Tribine kompozitora) Bitef teatar

Nepostojanje tišine

Čudesno kraljevstvo Džona Kejdža vlada našom svakodnevicom, zveckanjem vašeg posuđa, potmulom bukom usisivača i aspiratora, grebanjem obuće po podu, krčećim višeglasjem istovremeno uključenih tranzistora, ritmom i melodijom ljudskog glasa uopšte, za sebe i ponaosob u zamoru mnoštva.

I ćutanjem, naravno. A gde su još svi oni zvuci grada i mašina i vremenskih nepogoda i prirodnih pojava napolju, i unutra, šta je sa sećanjima na total zvukova i slika koji prate kakvu uspomenu, šta sa (pred)osećanjima najavljenim tonovima i šumovima, neiskušanim ili pak dobro znanim obiljem slušnih senzacija? Pozorište i cirkus, to je svaki uočeni i dobro upamćeni isečak iz života u kojem najedanputa postajete svesni svakog elementa koji doprinosi trenutku. Čista epifanija, kazao bi Džojs.

Muzički cirkus Džona Kejdža – Kuća puna muzike, projekat idejnog tvorca Nade Kolundžije i reditelja Skota Fildinga (SAD), kao pravo veliko otvaranje ovogodišnje, 19. Međunarodne tribine kompozitora, manifestacije superaktuelnog i hiperatraktivnog gradskog renomea, u Bitef teatru ovom prilikom, pravi je halucinativni kutak anarhije.

Suočeni sa svojevrsnim ateljeom koji krase nepostojanje tišine i neprekidna radljivost i najmanje mrvice postojanja – poda, predmeta, ljudskih bića, zvaničnih i nezvaničnih instrumenata, posetioci ovog unikatnog događaja upijaju, nakon kratke, spontano izvedene obuke uz samo odigravanje radnje, neobične obroke izabranih dela Džona Kejdža, Katarine Miljković (Nothing, You say“, Gliding“) i Miroslava Miše Savića (EuroCage“).

A njihovi proučavaoci ovde su Nada Kolundžija (preparirani klavir), Katarina Jovanović (sopran), glumac Svetozar Cvetković, Aleksandar Benčić (trombon), ansambl Prerađivačka industrija muzičkog materijala, perkusionisti i sva sila saradnika…

Srećno zatočeni u krletku sa egzotičnim pticama, gledajući nimfe za udaraljkama, ceremonijalno porinuće džinovskih školjki u posude za vodom, slušajući nekakav gospel-bit društva za stolom, prisustvujući mističnom obredu sa nadnaravnim glasom Katarine Jovanović i vatrom u svetoj posudi na sceni koja preti da sagori svaku laž u umetnosti – pa, mi smo tako privilegovana skupina publike ovog časa u svetu, ma gde, da gotovo da ne možemo da se odupremo toj sreći. Ovo su oni komadi stvarnog života zbog kojih Beograd ostaje goruća tačka na stvaralačkoj mapi planete, zauvek!

 

Hronika III programa Radio Beograda, 22. jun 2007
Osvrt: Ivana Miladinović

U petak, 15. juna 2007. godine u Galeriji Artget Kulturnog centra Beograda pijanistkinja Nada Kolundžija i gosti koncerta, klavirski duo Milica Ilić i Milivoje Veljić izveli su dela Kloda Debisija, Arnolda Šenberga, Džona Kejdža, Jasne Veličković i Katarine Miljković.

Resital Nade Kolundžije ostvaren je u okviru multimedijalne manifestacije pod nazivom „Festival jednog pisca“ posvećene Stanislavu Vinaveru, a u organizaciji Kulturnog centra Beograda. Kao gost, na koncertu je nastupio klavirski duo koji čine mladi umetnici Milica Ilić i Milivoje Velj’ć Fizionomija programa bila je oblikovana u skladu sa idejom osvetljavanja različitih tendencija obogaćenja zvuka klavira u poslednja dva veka. U prvom delu koncerta, delima Kloda Debisija, Arnolda Šenberga i Džona Kejdža, predstavljena su različita stilsko-tehnička i poetička usmerenja kroz presek pijanističke literature u prvoj polovini XX veka. Drugi deo koncerta činila su ostvarenja mladih domaćih kompozitorki Jasne Veličkovi? i Katarine Miljković, čiji zajednički imenilac predstavlja postmodernistički dijalog sa različitim slojevima muzičke prošlosti. Prvi deo programa bio je uokviren ranim delima Džona Kejdža, kompozitora čiju je muziku početkom 80-ih godina u našoj sredini prva promovisala upravo Nada Kolundžija.. Koncertno veče je započelo na efektan način, Kejdžovim delom Koreni neusredsređenosti za preparirani klavir, u kojem je funkcija osnovnog mehanizma instrumenta proširena ubacivanjem šrafova i zavrtnja između žica. Potenciranjem tembra kao osnovnog parametra pijanistkinja je predstavila klavir u drugačijem, „neuobičajenom“ svetlu – kao beskrajno promenljiv udarački instrument sa dirkama, ali i jasno pokazala da uloga izvođača postaje od vitalne važnosti u kreiranju i selekciji prepariranih zvukova. Kejdžov avangardni stav da je istorija takozvanog usavršavanja muzičkih instrumenata zapravo istorija propadanja a ne progresije, jasno je manifestovana Svitom za klavir igračku iz 1948. godine kojoj je pijanistkinja dodelila centralno mesto na repertoaru. Izuzetan osećaj za fraziranje i lakoća interpretacije došli su do izražaja u ovom jednostavnom, nepretencioznom delu, koje danas, pola veka posle svog nastanka, više nema antiumetnički karakter, već postaje „autonomno delo“ unutar istitucije muzike. Mada se društvena institucija umetnosti pokazala kao otporna na ovakve avangardne napade, uvođenje klavira igračke u koncertnu salu sredinom XX veka predstavljalo je ne samo radikalan čin u Kejdžovoj borbi protiv „specijalnog instrumentarijuma“, već je prouzrokovalo i dalekosežnije posledice, omogućilo upotrebu različitih zvukova, bez obzira na njihovo poreklo i prirodu, u kontekstu umetničkog dela.

Između ove dve radikalne transformacije klavira – klavira kao one-man percussion band-a i klavira igračke, izvedena su dela Arnolda Šenberga i Kloda Debisija. Stilski pažljivo profilisanom interpretacijom Šenbergovih Šest malih komada na adekvatan način je istaknut ekspresionistički karakter dela. Posebno treba izdvojiti uspešno ostvarenu dramaturgiju volumena zvuka i dinamičkog reljefa u okviru piana u poslednjem komadu posvećenom uspomeni na Gustava Malera, koji mnogi analitičari smatraju najvišim stepenom dematerijalizacije muzičkog jezika…

Gosti koncerta, klavirski duo u sastavu Milica Ilić i Milivoje Veljić, izveli su Antički epigraf, jedno od poslednjih dela Kloda Debisija. Tehnički preciznom i muzički osmišljenom interpretacijom, a pre svega izražajnim korišćenjem svih registara klavira, dinamičkim senčenjima i pokazivanjem slojevitosti fakture, ovi umetnici su demonstrirali odlično vladanje u okviru impresionističkog stilskog prosedea.

U daljem toku koncertne večeri Nada Kolundžija se pokazala kao izuzetan interpretator savremene domaće produkcije. Čini se da je njeno tumačenje kompozicije Gud Bah za klavir i CD Jasne Veličković otvorilo nove perspektive slušanja. Budući da je delo zasnovano na dva istovremena ali u osnovi različita čitanja Preludijuma i fuge u Ce-duru iz prve sveske Dobro temperovanog klavira – snimka interpretacije Glena Gulda i živog izvođenja kompozitorski reinterpretiranog dela, između „ličnog“ i „tuđeg“ rada nije se mogla napraviti jasna distinkcija, a time je i granica između interpretacije i kompozicije postala zamagljena. Kompozicija Niti Katarine Miljković inspirisana je folklornim, heterofonim pevanjem žena s Balkana. Mada ova kompozitorka već duže vreme ne živi na Balkanu, njena muzika je, kako sama autorka ističe, uhvaćena u „mrežu sećanja čija svaka nit ima specifičan zvuk podneblja“ u kojem je odrasla. Poseban kvalitet predstavljalo je Kolundžijino umeće jasnog izdvajanja melodijskih fragmenata na početku dela koji formiraju grupu linija, a zatim se razvijaju kroz četiri varijacije, od kojih svaka donosi karakterističan tretman muzičkog vremena.

Pijanistkinja Nada Kolundžija je i ovim koncertom pokazala da je jedan od naših najboljih interpretatora savremenog muzičkog stvaralaštva. To je potvrdila dobrom koncepcijom repertoara koji osvetljava pluralizam dešavanja na polju pijanističke literature u modernoj i postmodernoj muzici, kao i visokim kvalitetom interpretacije i izuzetnom izvođačkom sposobnošću pronicanja u različite muzičke diskurse.

 

Radio Beograd II, ARS SONORA,3. decembar 2007.
Osvrt: Ivana Komadina

Crkva Sv. Petra
NADA KOLUNDŽIJA – MORTON FELDMAN: TRIADIC MEMORIES

„…Pijanistkinju Nadu Kolundžiju znam već 30 godina. Isto toliko, zahvalna sam joj što u Beograd donosi muziku koju niko pre nje, ovde, nije usudio da dotakne: Kejdža, Satija, Andrijsena, Kagela, Berija, Krama, Mesijana, Skemptona… Već tri decenije, svedok sam njene spremnosti da sa najvećom posvećenošću uroni i u partiture mnogih srpskih kompozitora, onih etabliranih i onih koji tek počinju…

Nalik molitvi, svi ti zvuci samo bi okrznuli tišinu i vratili se u nju, u nizu čije trajanje izmiče opažanju protoka vremena. Nisam u stanju da kažem koliko je to trajalo: samo par minuta ili više od jednog sata. Ne mogu tačno da se setim ni početka, ni kraja. Sećam se samo da su me već prvi zvuci povukli sa sobom, kao veliki talas, koji zahvata i odvlači daleko van obale: na samu sredinu okeana, tamo gde jedino ima smisla prepustiti se i plutati…

U jednom trenutku, nastupila je tišina, onda se čuo aplauz, označavajući da je koncert završen. Upalila su se svetla, čarolija je iščilela. Prvo čega sam se setila jeste da, pored Nade Kolundžije, znam tek nekolicinu pijanista, koji bi mi dozvolili da ih uopšte ne primetim dok sviraju: koji su u stanju da se potpuno povuku pred muzikom, nad čijom su partiturom proveli mesece rada. I da ta činjenica obesmišljava svaki pokušaj analize interpretacije: samim tim što je potpuno neprimetna, takva interpretacija jeste ultimativna. „

 

Časopis Muzički talas br. 31, Beograd, CLIO, 2005.
Tekst: Ivana Stamatovic

Festival CHINCH – Kompozitori u prvom licu
Studentski kulturni centar, 16-19. septembar 2004. godine

Pluralna lica kompozitora našega doba

Na Kolundžijinom koncertu te programske dopune (Virdžinal Vuka Kulenovica, Sonata Miloša Raickovica, Na dirkama – etida za klavir Mauricija Kagela i Tišina i ništa za šaptaca i klavir Irene Popovic) su se, kako po tipu klavirskog pisma, kao i po svojim stilskim svojstvima, skladno uklopile u preostali deo programa (Andrisenove Slika Moroa i odlomci iz zbirke Uspomena ruža,i Good Bach Jasne Velickovic). Za ovakav sadržaj programa ocigledno je bila zaslužna i sama pijanistkinja. Kroz stvaralacka lica autora cija su dela bila na programu, ona je pokazala i svoje prvo ‘izvodacko’ lice – poeticno i suptilno, bez bilo kakve zvucne ili gestualne artificijelnosti i prenaglašenosti, sigurno i pouzdano – ono koje je beogradska publika naklonjena savremenom zvuku vec mnogo puta cula, kako na javnim nastupima, tako i na nosacima zvuka.

 

TEMPO – a Quarterly Review of Modern Music, October 2007
Tekst: Donata Premeru

24th Music Biennale
International Festival of Contemporary Music – Zagreb

„… Nada Kolundzija presented her emblematic „lady composers programme“ (heard earlier in Belgrade) with pieces by Ada Gentile, Roberta Vacca, Jasna Velickovic, Katarina Miljkovic, etc)…… Kolundzija, with her cultivated touch of the instrument, succeeded in creating an atmosphere of unimagined beauty and sensation…“

 

Časopis Bestseler br 39, Beograd
Tekst: Miloš Petrović

Muzika koju svako ko drži do sebe mora imati u svojoj diskoteci

CD: Nada Kolundžija, klavir: Contemporary music (Vuk Kulenović: Virdžinal, Louis Andriessen: Slika Moroa, Miloš Raičković: B-A-G-D-A-D, Mauricio Kagel: Na dirkama, Irena Popović: Tišina i Ništa (izdavač: GUARNERIUS 2005, snimak koncerta u Novosadskoj sinagogi 28. 10. 2004)

Jedna od karakteristika dela kompozitora XX veka je i preciznost oznaka kojima se od izvođača zahteva doslednost u poštovanju autorovih intencija. Još je i klasik savremene muzike Bela Bartok na krajevima svojih kompozicija zapisivao zahtevano trajanje dela. Samim tim, od izvođača zahtevao je i „zadatu“ uračunatost agogičkih proširenja teksta: ubrzanja (ačeleranda) i usporenja (ritenuta).

Nastankom serijalne organizacije, svi parametri zvuka zadati su unapred: kompozitor donosi odluke i o načinu realizacije svoga dela: moguće i za svojim radnim stolom. Ovaj kombinatorski postupak ne dokazuje njegovu netalentovanost, ali jeste dokaz želje za primenom metodoloških postupaka karakterističnih za tehnologiju i nauku XX veka. Kompozitori „minimalističke“ („repetativne“) orijentacije često se pozivaju na zakone organizovanja indijske muzike. Sud o tome koliko je njihova želja za „osavremenjivanjem“ (ili „unapređivanjem“) drevne muzičke tradicije opravdana i uspela prepuštam proceni i doživljaju slušalaca.

Čemu ovoliki uvod? Poznat je raskol između kompozitora i publike koji postoji još od pojave kompozitora „nove Bečke škole“ (A. Šenberg, A. Berg, A. Vebern). Kasnije, kompozitori „avangarde“ produbljuju i zaoštravaju ovaj proces „sukoba“ između autora i slušalaca. Tek je pojava minimalizma (kasnije i „novog klasicizma“) uspela da pomiri do tada tako oštro zavađene strane.

Kompozicije autora zastupljenih na ovim snimcima, a u izvođenju Nade Kolundžije, možemo podvesti pod „postmodernistički“ stil. Kratkoća ovog prikaza ne dozvoljava opširnije obrazlaganje šta „postmoderna“ u stvari jeste. Ipak, ukratko: pomenuti autori, svako na svoj način, koriste elemente do sada poznatih stilskih pravaca, ali ih usklađuju sa potrebom publike za komunikacijom. Nada Kolundžija ne samo da je jedan od prvih tumača savremene muzike kod nas (a i u bivšoj Jugoslaviji), već je i jedan od najuglednijih u svetu. Na najznačajnijim takmičenjima izvođača savremene muzike osvajala je prestižne nagrade. Koje su karakteristike njenih interpretacija? Odanost autorovom tekstu i njegovoj poetici, ali i svom poetskom viđenju, a samim tim i autorskoj nadgradnji dela. Ovo je potrebno istaći zbog potrebe za negiranjem uvreženog stava da izvođači savremene muzike jesu tek „izvođači-informatori“. Tome su doprinele i intencije autora kojima su često „zagrađivali“ individualnost izvođača. S druge strane, uvreženo je mišljenje da se „forte“ zvuk mora izvoditi grubo i rustikalno.

Nada Kolundžija demantuje ove tvrdnje: spektar njenog „forte“ zvuka širok je i nikada grub. Tvrdi se i da „piano“ zvuk mora biti „objektivan“, što znači – dosadan i lišen emocija. Kolundžija ovaj „objektivistički“ problem prevazilazi emocionalnošću, onom bez patosa. NJen „piano“ je intiman, nikada dosadan („biti dosadan“ znači svirati na način kojim se želi pokazati da to može „i neko drugi da svira“).

Nada Kolundžija je svojom doslednošću, kvalitetom i posvećenošću uspela da savremenu muziku za klavir učini ravnopravnim delom koncertnih repertoara, oslobodivši ovu muziku onih „bauka“ i tlapnji koje uporno tvrde da sve ovo nije dostupno široj publici (a o tome šta je to „šira publika“ –nekom drugom prilikom!). Ovo nije uspela načinima koje često srećemo: ulagivanjem, ekscesima, manipulacijama. Njena umetnička pojava smeštena je u tišinu, onu „kejdžovsku“ tišinu koja se čuje najglasnije.

 

Međunarodni časopis za muziku NOVI ZVUK br. 26
Tekst: Ana Kotevska

Prikaz CD-a : NADA KOLUNDŽIAJA – SAVREMENA MUZIKA
Izdavač: Guarnerius, 2005

Na drugom kompakt disku novog beogradskog muzičkog izdavača, Centra lepih umetnosti Jovana Kolundžije – Guarnerius, predstavljen je živi snimak resitala koji je Nada Kolunžija održala oktobra 2004. u novosadskoj Sinagogi. Pored uzbudljivog i zavodljivog neposrednog otiska jednog posebnog trenutka, koji svaki uspešni live snimak podrazumeva, novi nosač zvuka ovdašnje pasionirane pobornice savremen muzike, svedoči o njenoj jedinstvenoj, retkoj i neponovljivoj poetici interpretacije koja prevazilazi okvire uobičajene izvođačke prakse i koja se očituje na nivou izbora dela, dramaturgije koncerta i načina izvođenja. Različita generacijska, i jezička provenijencija zastupljenih autora, od onih najstarijih, u internacionalnim razmerama kultnih imena Luja Andrisena (Louis Andriessen) i Mauricija Kagela (Mauricio Kagel), preko sredovečnih Vuka Kulenovića i Miloša Raičkovića koji svoju karijeru poslednjih desetak godina grade u SAD, do najmla]e Irene Popović koja se trenutno usavršava u Salcburgu, ne izaziva, kao što bi se moglo očekivati, tenziju među izabranim delima nastajalim u rasponu od skoro trideset godina, niti ostavlja utisak neujednačene muzičke supstance. Naprotiv, pojednostavljena klavirska faktura i forma na makro-planu uz istovremenu raskoš tembra, tušea i mikro-dinamičkih promena, cirkularni način muzičkog mišljenja i tumačenja, odsustvo plakatnih inovacija nedoknađeno diskretno ali bogato inoviranim zvukom koji se pomalja iz drugačijeg tumačenja prepoznatljivih pijanističkih konvencija i praksi… svi ovi i slični elementi, približavaju različite rukopise i sabiraju ih u utisak celine. Prelidi, tokate, klavsenski i šaputavi klavir, eufemistički prikrivene, ironično intonirane ili prenaglašene poruke, konvergiraju jedni ka drugima i ulivaju se u jedinstven tok.

Težnja ka celom i jedistvenom zvučnom prostoru i podneblju postugnuta je dramaturgijom ovog programa-koncerta koja, kao i uvek kada je Nada Kolundžija u pitanju, predstavlja rezultat harmonizovanog, intuiivnog i intelektualnog procesa. čini da se on prima kao teško deljiva celina kao da je reč o izjednačavanju zvučnog sa vodenim i/ili vazdušnim elementom. Asimetričan tok jedne, uslovno rečeno velike „polistilistične“ svite, počiva na dva uporišta većeg obima i kumulativne energije: program otvara Kulenovićev Virdžinal, razvijeni desetominutni prelid koji samo u prvom sloju usisava zvuk i tehniku klavirskog pretka a globalno „razmatra“ orguljeske i dramske potencijale instrumenta, dok se Kagelova petnaestominutna kompozicija Na dirkama, takođe eufemističnog podnaslova Etida za klavir koja se, smeštena pred kraj ovog programa, doživljava kao kulminativni plato. Andrisenova kompozicija Tokata – Slika Gistava Moroa (Moreau) i ironočno pitoma Muzika-odnosno-opet quasi-tokata Miloša Raičkovića na šest nota neprekrivene „poruke“ i manifestonog „stava“-B-A-G-D-A-D. Poput anti-finala i upozorenja da je reč o otvorenom programskom konceptu, kraj će označiti dualistička minijatura Tišina i ništa, za šaputavi klavir, tj. za klavir i šaptača Irene Popović, čiji bi naslov mogao da bude pozajmljen projektu nade Kolundžije u celini.

U skladu sa demijurški-rediteljskim postupkom Nade Kolundžije, njena interpretacija je istovremeno prisna i distancirana, ritualna i racionalna, intimistički bliska sa klavijaturom i čitavim gigantskim mehanizmom instrumenta kao totalitetom muzike, empatijski povezana sa supstancom izvedenih dela i – paradoksalno otuđena od njihovih autora u pokušaju da što rigoroznije prenese zapise i da kontroliše sve predviđene zvuke i njima pripadajuće tišine.

Upravo iz antagomizma zvučnog hedonuzma i razmicanja njegovih granica, s jedne, i težnje za apsolutno tačnim prenošenjem notnog teksta, s druge strane, između idealizacije muzike kao tajne i transparentnog dokumentarnog trenutka -bez-povratka u kome se ona događa, ističe napeta, usijana koncentracija ovog na prvi pogled „lakog“ i neproblematično vedrog programa.

A la Satie! Jer, u dubini poetike „balansiranja na žici“ Nade Kolundžije prepoznaje se Satijeva subverzivnost bez koje ne bi moglo da napisano ni izvedeno i jedno delo koje figurira na ovom odličnom diskografskom artefaktu.

 

Dnevni list DAN, 2005, Podgorica

Velika scena Crnogorskog narodnog pozorišta, Podgorica, Međunarodni festival „A tempo“

…Veoma upečatljivo, izražajno i nadahnuto…

 

Radio emisija KULTURNI KRUGOVI, januar 2005.
Tekst: Zorica Premate

Svečana sala Skupštine grada, Beograd, ciklus „Musica nova“

U utorak, 25. januara, u Svečanoj sali Skupštine grada u okviru ciklusa „Musica nova“svirala je pijanistkinja Nada Kolundžija, umetnica čiji je dugogodišnji afinitet prema savremenoj muzici oformio, za naše prilike, sasvim specifičnu karijeru.

…Lična izvođačka poetika Nade Kolundžije rascvetala se u interpretaciji buketa od pet nedugih valcera autora 20. veka: od Šenbergovog Valcera iz opusa 23, preko Ligetijevog Valcera iz njegove rane, neoklasične zbirke „Musica ricercata“, potom Satijevog valcera „Želim te“, do minimalističkog „Modernog ljubavnog valcera“ Filipa Glasa i kratkog valcera iz rane postmoderne faze Luja Andrisena. Svaki od ovih malih komada, ličio on na našu standardnu predstavu o valceru više ili manje, dobio je pod prstima Nade Kolundžije svoj odgovarajući, stilski i izvođački nepogrešivo odabran zvučni izraz.

… Vrhunac koncerta bilo je premijerno izvođenje kompozicije „Paleas de Mari“ američkog avangardnog kompozitora Mortona Feldmana… U interpretaciji te obimne kompozicije jednostavnih pijanističkih zahteva, iskazala se u punom svetlu individualna poetika pijanistkinje: visoka inteligencija, specifična, savremena imaginacija, gvozdena samokontrola i do krajnosti prefinjen tuše.

… Ono sto je Nada Kolundžija, svojom neverovatnom veštinom u baratanju malim, beznačajnim, čak trivijalnim pijanističkim zadacima učinila na kraju svog koncerta bilo je nenametljivo navođenje svakog pojedinog slušaoca da dospe do vedrog mira sa samim sobom. A to mogu da ostvare samo najveći umetnici zvuka.

 

Emisija III programa radio Beograda, oktobar 2004.
Tekst: Vesna Mikić

Velika sala Studentskog kulturnog centra, Beograd, projekat „Kompozitori u prvom licu“

…Kolundžija je kreirala jedinstvenu atmosferu „osluškivanja“ razlika u sličnostima, bez mnogo suvišnih gestova (mada u slučaju kompozicije Irene Popović sasvim u maniru izvođača eksperimentalne muzike, kroz ispitivanje odnosa tišine i zvuka, zapravo ispitujući mogućnosti soptvenog glasa/tela). Nepretencioznošću, koja je oduvek bila njen zaštitini znak, uspela je da poentira ključne tačke u svom kreativnom procesu, ne dozvoljavajući samim tim da se u pitanje dovodi kvalitet pojedinih dela koja su se našla na programu.

 

Dnevni list DANAS, septembar 2004. Beograd
Tekst: Zorica Kojić

Velika sala Studentskog kulturnog centra, Beograd, projekat „Kompozitori u prvom licu“

…Tako je prvo koncertno veče projekta „Kompozitori u prvom licu“ u velikoj dvorani SKC-a, na pozornicu izvelo kultnu beogradsku pijanistkinju Nadu Kolundžiju.

…ovaj resital Nade Kolundžije kakav najzad jeste, bio je moguć zapravo samo u njenoj interpretaciji. Nalik sunčanom disku na sceni koji šiklja poput klavirskog gejzira iskljućivo prema gore, Kolundžija je jedina koja neuhvatljivu elektronsku strukturu dela prevodi u humani entitet sa plemenitom jasnoćom. Veoma uzbudljivo.

 

Časopis Muzički talas br. 31, CLIO, 2005. Beograd
Tekst: Ivana Stamatović

Velika sala Studentskog kulturnog centra, Beograd, projekat „Kompozitori u prvom licu“

Pluralna lica kompozitora našega doba

„… programske dopune (Virdžinal Vuka Kulenovića, Sonata Miloša Raičkovića, Na dirkama – etida za klavir Mauricija Kagela i Tišina i ništa za šaptača i klavir Irene Popović) su se, kako po tipu klavirskog pisma, kao i po svojim stilskim svojstvima, skladno uklopile u preostali deo programa (Andrisenove Slika Moroa i odlomci iz zbirke Uspomena ruža i Good Bach Jasne Veličković). Za ovakav sadržaj programa očigledno je bila zaslužna i sama pijanistkinja. Kroz stvaralačka lica autora čija su dela bila na programu, ona je pokazala i svoje prvo „izvođačko“ lice – poetično i suptilno, bez bilo kakve zvučne ili gestualne artificijelnosti i prenaglašenosti, sigurno i pouzdano – ono koje je beogradska publika naklonjena savremenom zvuku već mnogo puta čula, kako na javnim nastupima, tako i na nosačima zvuka.

… otvaranje festivala s pravom pripalo pijanistkinji sa dugim iskustvom u interpretaciji savremene muzike…“

 

Dnevni list DANAS, 2001. Beogra
Tekst: Zorica Kojić

Velika sala Studentskog kulturnog centra, Beograd, multimedijalna proslava rođendana Erika Satija

Kolundžija, ta zračeća Marianne Faithfull i Nico domaćeg avangardnog pijanizma, te visokoinspirativni profesor beogradske Muzičke Akademije, koja je svojim predmetom otvorila mnogo koji prozor na uglavnom uparloženim ličnim studentskim stanjima duha…


POLITIKA, mart 2000. Beograd
Tekst: Mirjana Ognjanović

Nada Kolundžija, kompakt disk sa delima Erika Satija …Centar za savremenu umetnost i fotografiju objavio je disk Nade Kolundžije, izvanrednog i dobro poznatog tumača novije muzike za klavir…Imamo sreću što Nada Kolundžija svira Satija sa neskrivenim nadahnućem, neobično duhovito i samosvojno, a pre svega s jednim krajnje elegantnim, urođenim osećajem za jednostavnost…

Nema sumnje da će kompakt disk sa najpoznatijim klavirskim delima Erika Satija kod nas verovatno postati bestseler…

 

Emisija III programa radio Beograda, 1992.
Tekst: Melita Milin

Muzej pozorišne umetnosti Srbije, Beograd, ciklus „Klasici XX veka i naši savremenici“

…Nada Kolundžija je pouzdan tumač i kompozicija klasičnog repertoara, ali za našu sredinu posebno dragocena kao oduševljeni interpretator savremene muzike, omogućavajući da kod nas zazvuče mnoga strana dela koja bismo inače čuli samo sa snimaka, podjednako se angažujući i za domaće stvaralaštvo, dajući mu time često i važan podsticaj…

 

Dnevni list NOVOSTI, 1991. Beograd
Tekst: Bora Komad

Dvorana Ujedinjenih nacija, Njujork

… Najzad puna saglasnost u palati Ujedinjenih nacija u Njujorku. Prepuna dvorana, koja nosi ime tragično nastradalog generalnos sekretara Daga Hamaršelda, ovacijama je označila kraj klavirskog koncerta naše umetnice Nade Kolundžije, koja je bravurozno tumačila svoj „spesijalitet“ muziku 20. veka.

 

THE GLOBE AND MAIL, 21. novembar 1986. Toronto
Tekst: John Kraglund

Jovan i Nada Kolundžija, Jane Mallett Theatre, Toronto

… Violinista i pijanistkinja su „sijali“ u raznovrsnom programu… Mocartova šarmantna dvostavačna sonata br.6 u G-duru poverila je značajnu ulogu deonici klavirua. Brilijantno izvođenje pijanistkinje Kolundžije obeleženo je izuzetnim fraziranjem i lakoćom interpretacije. To je bio pravi primer preciznosti zajedničkog sviranja…

 

POLITIKA, maj 1986, Beograd
Tekst: Branka Radović

Sala Fakulteta muzičke umetnosti, Beograd, ciklus radio Beograda „Musica viva“

Veče moderne muzike

Koncert pijanistkinje Nade Kolundžije…imao je draž u još jednom susretu sa izuzetnim interpretatorom savremene muzike. Dok mnogi izvođači ovu muziku izvode zato što moraju ili misle da tako treba, Nada Kolundžija joj se posvetila iz uverenja.

…Na ovom koncertu muziku i netalentovanih i inventivnih autora svirala je kao da su vrhunski stvaraoci, kao da su svoja klavirska dela pisali samo za nju. Eruptivna moć samo je jadan od kvaliteta tog uživljavanja u muziku. Najvažnija njena osobina je neograničena mogućnost „iščitavanja“ partiture i nadgradnja dela…

 

Dnevni list POLITIKA, 1986. Beograd
Tekst: Milena Pešić

Jovan i Nada Kolundžija, dvorana Kolarčevog narodnog univerziteta, Beograd
Ciklus „Internacionalni majstori“

…Program sonatne večeri koji je obuhvatao dela Mocarta, Betovena i Bramsa, odavao je ne samo umetničku ozbiljnost i visoke interpretativne mogućnosti dua već i želju da se udovolji uvek aktuelnoj potrebi publike za proverenom klasikom….Svirajući ova dela kao savršeno uigran kamerni duo, u kojem istaknutu i sjajno izgrađenu ulogu ostvaruje pijanistkinja Nada Kolundžija, umetnici su svoj renome potvrdili na impresivan način…Savršeno precizno, tehnički besprekorno i muzikalno osmišljeno, sviranje Nade Kolundžije je bilo više od klavirske pratnje, prerastajući u čin zajedničkog muzičkog iskaza, inspirativnog međusobnog „služenja“ i jedinstvene kreacije…

 

THE TIMES OF INDIA, 18. mart. 1986. Bombaj

Jovan i Nada Kolundžija, Little Theatre, Bombaj

…Pijanistkinja je bila u izuzetnom skladu sa violinistom, pri čemu je pokazala svoj senzibilitet.

…spoj dva instrumenta je bio vrhunskog kvaliteta…Pijanistkinja je imala potpunu kontrolu, koja je bila obeležena senzibilnošću i kreativnošću.

 

HINDUSTAN TIMES, 18.mart 1986, New Delhi
Malviya Nagar

Jovan i Nada Kolundžija, Nehru Memorial Auditorium, New Delhi

…Nada Kolundžija pokazala se kao visoko nadareni pijanista u delima za klavir i violinu. Bilo je nemoguće odoleti njihovoj strasnoj, ali uvežbanoj interpretaciji. Sa izuzetnom pokretačkom snagom i lirizmom, duo je izveo Betovenovu sonatu u G-duru, Op.30. Snažna pijanistička interpretacija je publiku ostavila bez daha…

 

Dnevni list VIJESNIK, 1986. Zagreb
Tekst: Bosiljka Perić Kempf

Jovan i Nada Kolundžija, Ciklus „Subotom u Lisinskom“, Zagreb

…kao posebnu kvalitetu ovog koncerta valja istaknuti postignuto zajedništvo muziciranja s pijanisticom Nadom Kolundžijom. Sigurnošću i decentnošću svoje svirke Nada Kolundžija bila je više nego pratilac solista, bila je muzikalni i uigrani suradnik koji ravnopravno dijeli uspeh.

 

Jovan i Nada Kolundžija, El Teatro Colon, La Coruna

Nada Kolundžija je kao pijanista bila veoma dobar saradnik. U potpunosti se saživljava sa partiturama i pokazala je veoma izražen senzibilitet…

 

LE PARISIEN, 14.mart 1985. Pariz

Jovan i Nada Kolundžija, Sala Gavo, Pariz

…duo je odisao otmenošću i prefinjenošću…

 

Dnevne novine SLOBODNA DALMACIJA, juli 1984, Split

Jovan i Nada Kolundžija, Knežev dvor, „Dubrovačke ljetne igre“, Dubrovnik

Vrhunac umijeća

…Muziciranje Nade Kolundzije mogli bismo izdvojiti ne samo kao izvrsnu klavirsku pratnju nego i kao poseban glazbeni doživljaj.

 

Dnevni list VIJESNIK, 1984. Zagreb
Tekst:Miljenko Jelača

Jovan i Nada Kolundžija, Knežev dvor, „Dubrovačke ljetne igre“, Dubrovnik

… Uz Jovana Kolundžiju za klavirom je bila sestra mu Nada Kolundžija, bez čije izvanredne, punokrvne suradnje ne bi bilo savršena umjetničkog pjeva violine i glasovira.

 

NOVI LIST, 1983, Rijeka

Jovan i Nada Kolundžija, Krčka kripta, Krk

…vrhunska klavirska pratnja Nade Kolundžije …

 

Nezavisne novine NAŠA RIJEČ, 1983, Zenica
Teks: Stanislav Selak
Jovan i Nada Kolundžija, Narodno pozorište, Zenica

… Nada Kolundžija ponovo se potvrdila kao izvanredan i zahvalan muzički saradnik, koji je svojom bogatom muzičkom maštom, temperamentom, muzikalnošću i tehničkom pripremljenošću, dala poseban ugođaj ovom nesvakidašnjem koncertu.

 

DAYTONA BEACH SUNDAY NEWS-JOURNAL, 31.oktobar 1982. Daytona Beach
Теkst: Drew Murphy

Jovan i Nada Kolundžija, Daytona Beach Community College, Daytona Beach BEACH

…Već na početku koncerta moglo se zaključiti da je njegova sestra Nada bila kompetentan saradnik za klavirom… Njen doprinos uspehu koncerta bio je ogroman. Čuli smo sjajno izvođenje poznate Frankove sonate u A-duru…pijanistička podrška bila je senzitivna, muzikalna i ubedljiva…

 

RICHMOND NEWS LENDER, 9.oktobar 1982. Ričmond
Tekst: Francis Church

Jovan i Nada Kolundžija, Blackwell Auditorium at Randolph-Macon College, Ričmond

…Pre nego što je koncert bio završen, slušaoci su poželeli da Nada Kolundžija izađe na scenu sama, kako bi stekli dublji uvid u muzičko umeće koje ona nesumnjivo poseduje…

 

RICHMOND TIMES – DISPATCH, 9.oktobar 1982. Ričmond
Tekst: C.A.Bustard

Jovan i Nada Kolundžija, Randolph-Macon College, Ričmond

… Sa violinistom je nastupila njegova mlađa sestra Nada Kolundžija. Iako najavljena kao pratnja, njena uloga je tokom izvođenja prerasla u solističku. Kao i njen brat, Nada Kolundžija posvećuje raskošnu pažnju tonu, kao i dinamičkim kontrastima i zanosnom fraziranju – njen Šuman bi bio nešto što se mora čuti.

 

 THE RANGER, oktobar 1982. San Antonio
Tekst: Lillian Thomas

Jovan i Nada Kolundžija, Tuesday Musical Club, San Antonio

… Dva izvođača su imala toliko intenzivno usredsređeno izvođenje da su postigli da njihovi instrumenti komuniciraju vatreno, strasno i osećajno. Svakako je celovito Jovanovo izvođenje blještalo brilijantnom tehnikom i artikulisanom interpretacijom, ali je publika sve vreme bila impresionirana Nadinom suptilnom i delikatnom pratnjom. Njihov zajednički nastup bio je nagrađen zasluženim dugotrajnim aplauzom…

 

THE NEWS AND COURIER, 6. oktobar 1982. Čarlston
Tekst: Claire Mc Phail

Jovan i Nada Kolundžija, Gaillard Municipal Auditorim, Čarlston

…Frankova sonata u A-duru, koja je usledila, dala je još snažniji uvid u osećajnost i virtuoznost i pijaniste i violiniste. Suptilno nijansiranje violine i široki melodijski zamasi klavira, koji su se ujedinili u izvođenju prvog stava, bili su duboko ekspresivni. U drugom stavu, virtuoznost pijaniste bila je lepo usklađena sa uzbudljivom interpretacijom violiniste.

Senzitivnost, nijansiranje i burno uzbuđenje bili su toliko savršeno usklađeni, da se publika jedva uzdržala da ne zatapše posle drugog stava…

 

Dnevni list DNEVNIK, maj 1982. Novi Sad

Povodom LP-a – Džona Kejdža: Sonate i interludijumi i Muzika za Marsela Dišana*…Sa mnogo smisla za novu muziku (sto je i jedna od njenih osnovnih preokupacija) ova dela izvodi Nada Kolundžija na prepariranom klaviru, jedan od najagilnijih članova muzičke redakcije SKC-a. Posebno pleni njena sposobnost da na izvođačko-praktičnom planu sa izrazitom koncentracijom i snagom pronikne u sve – ili gotovo sve- movense savremenog, ma koliko estetski zamršenog dela.

 

Časopis STUDENT, mart 1982. Beograd

…Nada Kolundžija je bila prva koja je u našoj zemlji izvodila dela Džona Kejdža…Visoki nivo muzičke osetljivosti…

 

Dnevne novine POLITIKA, juni 1982. Beograd

Pijaniskinja Nada Kolundžija je i ovom interpretacijom potvrdila svoje izvanredne sposobnosti pronicanja u zahteve različitih stilova novije muzike.

 

Časopis STUDENT, 1981. Beograd
Tekst: Marina Nikolić Velika sala Studentskog kulturnog centra, Beograd

… Činjenica je da se u našoj zemlji jedino pijanistkinja Nada Kolundžija dosledno i bez straha upušta u avanture kao što su celovečernji resitali na kojima je do sada izuzetno nadahnuto predstavljala kompozicije XX veka… Beograđani su imali priliku da uživo čuju preparirani klavir zahvaljujući Nadi Kolundžiji…

 

Dnevni list DNEVNIK, 1981, Novi Sad
Tekst: Dušan Mihalek

Jovan i Nada Kolundžija, Srpsko narodno pozorište, Novi Sad

…Frankova sonata, prava simfonija za violinu i klavir, vrhunski je izedena u drugom delu koncerta. Upravo u njoj došao je do izražaja kompaktan zvuk brata i sestre Kolundžije i njihova savršeno usklađena interpretacija. Njihovo tumačenje Frankove poznoromantičarske muzike dostiglo je kulminaciju u trećem stavu, koji ćemo pamtiti kao jedno od vrhunskih ostvarenja ove sezone.

 

Jugoslavenski muzički časopis ZVUK,1981.
Tekst: Sanja Raca

Muzički salon Studentskog centra, Zagreb

… Nada Kolundžija prilazi ovim zapisima s njihove intimnije strane. Njen umjetnički pristup Schönbergovim skladbama nameće dimenziju dopadljivosti, koja im je uvijek bila osporavana, proširujući tako izražajne modalitete glazbenog govora.


Dnevnei list VIJESNIK,1981. Zagreb
Tekst: Đurđa Otržan-Švacov

Muzički salon Studentskog centra, Zagreb

… Interpretacija Nade Kolundžije zaslužuje posebnu pažnju već i stoga, što je ovaj njen izbor repertoara vrujedan sam po sebi. Ne zapostavljajući nameru da informira, pijanistica je u prvom redu nastojala ponuditi vlastito viđenje Šenbergovog istraživačkog puta……Ono što se može zaključiti na osnovu takve interpretacije jest da je Šenbergova muzika daleko „pitomija“ nego što se misli, a da je i vrlo „slušljiva“ ako se dobro svira.

 

Časopis STUDENT, maj 1980, Beograd
Tekst: Miodrag Lazarov

Velika sala Studentskog kulturnog centra, Beograd

Kejdž i Kolundžija – ispred svih?

…Najzad, sta reći o Nadi Kolundžiji, a da se ne ponovi veoma povoljan i visok sud o njenom sviranju, koji je istaknut i prošle godine prilikom njenog izvođenja celokupnog klavirskog opusa Arnolda Šenberga. Ono što je u ovom trenutku važnije, jeste činjenica da se ovaj koncert pojavljuje kao svetla tačka u jednoličnosti i sivilu beogradskog muzičkog života. Ako se ima u vidu da Nada Kolundžija za godinu dana beogradskoj muzičkoj publici premijerno predstavlja kapitalna dela svetske muzičke avangarde XX veka, onda to ima svoju težinu koja još više povećava značaj ovog koncepta. Njeno pregalaštvo u muzičom životu Beograda predstavlja izuzetak i u širim jugoslovenskim razmerama.. Kad se uzme u obzir još i to da je naša, beogradska muzička svest u suštini ograničena tradicionalizmom, onda Nada Kolundžija neposredno“radi“ na probijanju njenog „plafona“, na otvaranju novih vidika, na obogaćivanju i proširenju perceptivnih mogućnosti našeg sluha, muzičke svesti i uopšte – ovog našeg skučenog nacionalnog muzičkog duha. I zato: – (Džon Kejdž i) Nada Kolundžija ispred svih?

 

Dnevni list DNEVNIK, maj 1980. Novi Sad
Tekst: Marija Adamov

Studio „M“, Novi Sad

Vrhunac sezone

…Jovan i Nada Kolundžija, doneli su kreacije koje svojom zanimljivošću i inventivnošću ulaze u vrhunac ovogodišnje novosadske koncertne sezone…

 

Časopis STUDENT, mart 1979. Beograd
Tekst: Miodrag Lazarov

Nada Kolundžija, Studentski kulturni centar, Beograd

Nada Kolundžija ili kulturni događaj par exellance!

…Staviti sebi u zadatak da se integralno interpretira celokupni klavirski opus takve značajne ličnosti u novijoj istoriji muzile kao što je Arnold Šenberg, označava:
- raritet posebne vrste
- visoku svest, samopouzdanje i osećaj, takoreći nečeg misionarskog u sebi, što je sve svojstveno samo najvećim interpretatorima

Nada Kolundži/ja je interpretator sa izvanrednim osećajem za ritam; dalje, poseduje duboku koncentraciju i misaonu predispoziciju. …Ona je svojom autentičnošću i posebnošću interpretacije dospela do tačke koja svojom zrelošću upravo začuđuje, i svakako je u našim okvirima nedostignuta, tim pre kada se ima u vidu da je Nada Kolundžija u Beogradu pionir, i da naprosto nema nikog drugog koji bi mogao da je uputi u tajne Šenbergovog (šire -avangardnog uopšte) interpretativnog tonusa. Prepuštena samoj sebi, Nada Kolundžija je crpla iz sebe same, iz digniteta svoga muzičkog bića onu dubinu koja se (može biti) graniči sa samom kontemplacijom…

 

Dnevni list POLITIKA, 1979. Beograd
Tekst: Enriko Josif

Narodna biblioteka, Beograd – Koncert sa delima Arnolda Šenberga

… Sa izvanrednom koncentrisanom usmerenošću za objektivni kristalizovani izraz, pravim šenbergovskim tušeom, kroz složenu akcentuaciju, oslobođenu subjektivne senzibilnosti minulih stilova, ona je u svom tragačkom pristupu došla do novih izražajnih spoznaja i novih zgusnutih emotivnih valera. Nada Kolundžija uverila nas je da je put koji je izabrala u svom klavirskom opredeljuenju presudan i za njen dalji razvoj i veoma značajan za razvoj savremene klavirske kulture kod nas. Zamašan poduhvat. Zamašno dostignuće.